О књизи: 1987 / В. Московкин је писац претежно урбаних тема: да ли пише о деци („Човек је желео добро ”, „Борбена мисија” “), или о уласку младих у живот („Како је живот, Семјоне?”, „Медени месец”); иста тема, из живота града, у историјском роману „Потомак седме хиљаде” (о ткаљама Јарославске велике мануфактуре), у причи „Тугова гора” (херојска и трагична битка Јарославља са казненим татарско-монголским одредом). Ова књига обухвата три приче: „Занатлије“, „Пут дугог дана“, „Немој рећи да волиш“. Прва говори о ученицима стручне школе током рата, њиховом ментору - старом петербуршком раднику, уз чију помоћ желе да што пре оду у фабрику како би заједно са одраслима радили на фронту. У причи има много светлих и тужних страница, а има и смешних. Друге две приче су о нашим данима, о савесности, о одговорности људи према друштву, ма на којој лествици каријере се налазе. Нежан хумор и иронија су својствени ауторском писању.